Ne treba da se plašimo nesporazuma ili sukoba. Ponekad loše raspoloženje može da dovede do starih zamerki na rodbinu, a u nama se upravo u tom trenutku budi potreba da se ova nepravda razreši. Do sukoba može doći i zbog stresa, jer se svako od nas suočava sa raznim stresorima izazvanim svakodnevnim obavezama u mesecima pred Božić. Tokom božićne sezone ova negativna osećanja mogu isplivati na površinu, jer tokom godine, zbog previše posla i obaveza, nismo u mogućnosti da osetimo svu napetost i težinu koju nosimo u sebi. Kada se naše telo odmara, kada se naše misli smire i osećamo mir iznutra – negativne emocije dobijaju svoje mesto. Većinu vremena isplivaju na površinu upravo u najlepšim i najmirnijim trenucima. U ovome nema ništa loše, to samo znači da se telo "pročišćava" i regeneriše. 

Loši trenuci ne bi trebali da nas plaše – ali je važno da se za njih pripremimo. Pre svega, moramo biti svesni da je svaki pojedinac odgovoran za dobru atmosferu i smirivanje nesuglasica, tako da nema potrebe da krivimo ili prebacujemo odgovornost jedni na druge. Sukobi i nesuglasice su deo života, tako da svoj trud, vreme i, pre svega, sopstvenu odgovornost, koju imamo za lepe odnose, moramo uložiti i tokom Božića. Važno je razmisliti „kako utičem na loše ili dobro raspoloženje i koji je moj doprinos tkanju lepih trenutaka“. Ova priprema omogućava da praznici budu još lepši, jer lepim trenucima stvaramo pozitivnu atmosferu, a ujedno znamo da adekvatnije reagujemo kada se mi ili naši najmiliji ponašamo ili ponašaju se na način koji bi mogao da izazove zlu volju i sukob. 

Božić je zaista intiman praznik, jer ga provodimo sa ljudima koji nam mnogo znače, tako da nema mesta da razmišljamo samo o svojim potrebama, iskazujemo svoju volju i insistiramo na tome da se učini naše pravo. Svest o tome može sprečiti mnoge konflikte do kojih bi došlo upravo zato što smo namerno ili nenamerno sebični. Ako toga nismo svesni, može doći do loše volje, a time i do svađa koje će biti teško razrešiti. Sa svešću možemo prepoznati uzroke koji su doveli do sukoba i možemo ih bolje i brže otkloniti. Zato moramo shvatiti da su empatija i saosećanje osobine koje nas mogu još više zbližiti tokom praznika. Sposobnost empatije i saosećanja je ono što nam omogućava da razumemo druge i uzmemo u obzir želje svih ljudi. Ovo nam omogućava da zajedno stvorimo atmosferu u kojoj se svi osećaju prihvaćeno, saslušano, važno i uzeti u obzir. 

Često do detalja zamišljamo kako bismo želeli da provedemo božićne dane. Stoga i najmanja stvar koja nije deo ovog plana može da nam uništi dobro raspoloženje i opuštenost. Naš emocionalni odgovor može biti preuveličan zbog ove negativne sitnice, a u isto vreme osećamo stres - i kao rezultat toga, izazivamo stres drugima. Atmosfera se tako menja u napetost, tugu i loše raspoloženje. Tada je važno shvatiti da život nije savršen, pa ni Božić ne može biti savršen. Neka ova svest bude podsticaj da (naučimo) da se smirimo i regulišemo negativne misli i tenzije koje iz njih proističu. Samo tako možemo da se uštedimo mnogo lošeg raspoloženja, besa i sukoba. 

Sva očekivanja koja dolaze sa božićnom sezonom – od reklama do gradske vreve i opšte društvene atmosfere – stvaraju pritisak u nama. Pritisak da sve bude savršeno. Ovaj pritisak može dovesti do osećanja depresije, besa, frustracije, a posebno tužnih osećanja. Ne popuštajte ovim pritiscima. Božić je vreme veza. I sa sobom i sa drugima. Neka to bude vreme introspekcije i vreme ličnog rasta. Neka dođe vreme da razmislite šta možete da učinite da vam godina koja dolazi bude lepša, naklonjenija vama i vašim najmilijima. Svi su (su)odgovorni. Ova svest nas umiruje, jer nam umesto prevelikih očekivanja donosi osećaj kontrole i time vraća snagu i samopouzdanje.