Adolescencija je vreme brzih promena, ne samo za adolescenta, već i za roditelje. Adolescenti sve više komuniciraju sa vršnjacima, a sve manje sa roditeljima, jer razvijaju svoj identitet i hitno im je potrebna potvrda od vršnjaka i društva. Za roditelje ovo povlačenje predstavlja udaljavanje od njihovih odnosa, jer je manje komunikacije, a mlada osoba ističe svoje potrebe, želje i istražuje svet. Roditelji žele najbolje za tinejdžera, pa bi želeli da ga zaštite od neuspeha i loših iskustava. Zbog toga im je teže da čuju potrebe adolescenata, a komunikacija postaje teška. Važno je biti svestan šta komunikaciju čini zdravom. 

Snažan odnos između roditelja i tinejdžera zahteva zdravu, pozitivnu i otvorenu komunikaciju.     

Evo nekoliko saveta kako da lakše teče:     

• Umesto zahteva, budite primer. Na taj način će vam mlada osoba verovati i lakše će prihvatiti vaša mišljenja i savete.   
• Neka istražuju. Adolescencija je vreme samootkrivanja, u isto vreme treba da budete i snažan oslonac mladoj osobi.   
• Budite pozitivan autoritet, odnosno osoba koja predstavlja bezbednost. Ovo će osigurati da se vaše granice čuju i poštuju.   
• Otvoreno komunicirajte o osetljivim temama. Može biti teško razgovarati o seksu, drogama i emocijama, ali ako želite dobru komunikaciju, morate biti otvoreni i ponuditi bezbedan prostor za razgovor.   
• Budite osoba oko koje mlada osoba može biti ono što jeste i može reći šta god oseća. Na taj način ćete biti važan poverljivi čovek mlade osobe.   
• Pružite emocionalnu podršku. Adolescencija je vreme emocionalnih oluja, pa ste tinejdžeru potrebni. 

• Tražite zajednička rešenja, a ne samo ona za koja mislite da su ispravna. Na taj način će se mlada osoba osećati saslušano, uzeti u obzir i uključeno.    
• Zadatak adolescenta je da odraste i postane samostalna odrasla osoba. Roditelji su važni saputnici u ovom procesu, pa je važno razumeti proces osamostaljivanja adolescenta i voditi ga u tom procesu.     
• Provodite mnogo vremena zajedno i sa različitim aktivnostima. Kvalitetno zajedničko vreme predstavlja za mladu osobu čvrstu međusobnu povezanost i čvrst kontakt sa roditeljima.    
• Pohvalite mladu osobu, primetite njen trud i dostignuća. Na taj način će se mlada osoba osećati važnom, što će joj ojačati samopoštovanje i samopouzdanje.   
• Roditelji, morate da vodite računa o regulaciji stresa. Znajte da niste prijatelj tinejdžera, već roditelj. Tinejdžeru je potrebna stabilna, odgovorna i brižna odrasla osoba pored sebe.   
• Slušajte više, manje pričajte. Kada se roditelj i mlada osoba slušaju, oni ne samo da govore i iznose svoje mišljenje, već mogu da čuju i mišljenja jedni drugih. Inače, mi predlažemo svoje mišljenje, ali ne znamo šta druga osoba želi da nam kaže.  
• Uvek priznaj kada grešiš. Kada roditelj prizna svoje greške i pogrešivost, adolescent takođe uči da prihvati odgovornost za sebe, umesto da se opire i izbegava. 

Ljudi se plaše sukoba, jer mislimo da oni nisu dobri za nas i da uvek sve treba da bude samo lepo. Međutim, konflikt je neophodna komponenta svake zdrave veze. Važno je samo naučiti kako da ih rešite. Adolescenti to uče kroz iskustva sa svojim roditeljima. Kao što ih roditelji uče da rešavaju sporove i sukobe, oni će se suočiti i sa konfliktima u svojim odnosima. Otvorena komunikacija im tako omogućava da uspešno rešavaju teške situacije, kada se nađu usred sporova, nesporazuma i u teškim okolnostima koje doprinose sukobima. Sukobi u odnosima nas mogu povezati jedni sa drugima, ojačati poverenje i poboljšati komunikaciju. Ovo iskustvo stvara osećaj između roditelja i adolescenta da će zajedno tražiti rešenja i podršku čak i kada je sukob veći, ozbiljniji i teži. Inače, svaki manji sukob narušava odnos adolescenta i roditelja, pa komunikacija između njih postaje sve negativnija, čak i u periodu kada nema sukoba. Primeri negativne komunikacije uključuju pritužbe, oštre kritike i vike sa namerom manipulacije da  se sprovedu lične zahteve. 

Za tinejdžere, adolescencija je vreme ogromnog rasta i samootkrivanja. Kao rezultat toga, oni se kreću kroz nove promene, emocije i odnose. U ovom periodu postaju sve samostalniji, odgovorni i zreliji, što je i cilj. Upravo zbog ove promene komunikacija sa roditeljima postaje teža, a roditeljima možda neće pomoći da postavljaju granice kao što su navikli, pa se osećaju bespomoćni. Roditelji prirodno osećaju  želju da zadrže kontrolu kako bi zaštitili svoju decu. Tako komunikacija postaje nategnuta, što mladu osobu udaljava od sebe, izaziva još veću nevolju i raskol u komunikaciji. Otvorena komunikacija podrazumeva da detetu dozvoljavamo da istražuje svet i sebe, ali nas istovremeno zanima njegov život, ideje, vrednosti, odluke. Kada mi kao roditelji pokušamo da razumemo život tinejdžera, tinejdžer će rado podeliti sa nama sve što se u njemu dešava. Samo kroz ovaj otvoreni razgovor shvatiće i proceniti kako dalje, gde su rešenja i koja je odluka i put za njega najpogodnija. To je umetnost otvorenog dijaloga koja održava zdrav nivo razgovora i odnosa. 

Odrasli često zaboravljaju da prepreka u komunikaciji nastaje upravo zato što smo mi kao odrasli u nevolji, pod stresom, jer imamo svoja nerešena pitanja. Upravo ta nerazjašnjena pitanja i neregulisane emocije odrasle osobe mogu se projektovati na tinejdžera, jer svoje nezadovoljstvo obično sipamo na svoju decu i najbliže. I adolescenti osećaju da im roditelji nisu dobro i da su u nevolji, pa se i adolescent nalazi u nevolji. Zato je veoma važno da roditelji umeju da brinu o sebi, svojoj samoregulaciji i suočavanju sa stresom. Na taj način će i oni moći da stanu uz mladu osobu, da ga razumeju, podrže i tako mu budu najbolji saputnik.