Za početak, važno je naglasiti da organizovane slobodne aktivnosti deci donose mnoge koristi. Deca koja učestvuju u muzičkim, sportskim, umetničkim, naučnim ili drugim aktivnostima često stiču nova znanja, veštine, navike i poznanstva, razvijaju društvene veštine i svoje talente, uče odgovornosti i upravljanja vremenom. Istovremeno jačaju samopouzdanje, razvijaju svoj identitet i uče emocionalnu regulaciju kroz suočavanje sa uspesima i porazima. Međutim, preopterećenost slobodnim aktivnostima može imati suprotan efekat. Postavlja se pitanje kada je previše slobodnih aktivnosti za decu? 

Zamislimo primer porodice u kojoj su oba roditelja zaposlena i žele da svojoj deci pruže najbolje mogućnosti za budućnost. Njihova ćerka Kaja, stara deset godina, posle škole pohađa tri različite aktivnosti: balet, časove violine i kurs francuskog jezika. Njen raspored je pun svakog dana posle škole, što znači da kasno dolazi kući i često nema vremena za igru i opuštanje. U početku se čini da Kaja uživa u svojim aktivnostima, ali posle nekoliko meseci roditelji počinju da primećuju promene u njenom ponašanju. Kaja postaje razdražljiva, teško zaspi i počinje da se žali na bolove u stomaku. Njen akademski uspeh se pogoršava, i iako je nekada rado pohađala časove violine, sada pronalazi izgovore da ih izbegne. Njeni roditelji, zabrinuti zbog ovih promena, odlučuju da razgovaraju sa njom. Kaja u razgovoru priznaje da je preumorna i da želi više slobodnog vremena za igru sa vršnjacima i vreme kod kuće. Zajedno odlučuju da Kaja odustane od časova violine i umesto toga iskoristi ovo vreme za nestrukturisanu igru i jednostavno odmor kod kuće. U narednim nedeljama roditelji primećuju poboljšanje Kajinog blagostanja. Kaja postaje opuštenija, nasmejana i puna energije. Njen akademski uspeh se takođe poboljšava jer ima više vremena za domaći zadatak i opuštanje, što joj pomaže da se bolje fokusira tokom školskih sati. 

1.Slušajte svoje dete: slobodne aktivnosti treba da budu u skladu sa njegovim godinama, njegovim razvojnim sposobnostima i potrebama, njegovim željama i interesovanjima. Obratite pažnju na njegovo ponašanje i dobrobit. Ako se vaše dete žali na glavobolje, bolove u stomaku ili se opravdava da izbegava aktivnosti, to može biti znak da je preopterećeno radom. Takođe, budite svesni emocionalnih promena i promena u ponašanju kao što su razdražljivost, tuga, bezvoljnost, umor, problemi sa spavanjem, poteškoće u održavanju pažnje, pad akademskog učinka ili destruktivno ponašanje.   

2.Proverite svoje granice kao roditelj: preopterećenost ne utiče samo na decu, već utiče i na roditelje. Ako se osećate preopterećeno i ako vam je teško da žonglirate sa svim svojim obavezama, to bi mogao biti znak da je možda vreme da smanjite svoje aktivnosti. Važno je obratiti pažnju na sopstvenu toleranciju, sposobnosti i energiju.   

3.Održavajte ravnotežu između organizovanih aktivnosti i slobodnog vremena: važno je da dete ima na raspolaganju i nestrukturirano vreme, odnosno vreme kada samo „postoji“. U ovom nestrukturisanom vremenu dete ima priliku da dođe u kontakt sa dosadom i frustracijom, ali istovremeno stiče mogućnost slobodnog planiranja i da nauči da upravlja svojim vremenom, razvijajući tako svoju kreativnost i samostalnost.   

4-Ograničite broj slobodnih aktivnosti: Stručnjaci preporučuju da dete ne učestvuje u više od tri slobodne aktivnosti istovremeno.   

5.Uključite vreme za porodicu: vreme za porodicu je jednako važno kao i slobodne aktivnosti. Pobrinite se da imate najmanje dvadeset minuta svakog dana za druženje, igru, crtanje ili jednostavno razgovor. To jača porodične veze i detetu pruža osećaj sigurnosti i podrške.