Decembar nas svake godine ponovo uvlači u začarani krug lova na savršene poklone, priprema za proslave, užurbanost radnih obaveza, žurke, porodična okupljanja...
I sve to u isto vreme kada nas božićni filmovi i praznični postovi na društvenim mrežama podsećaju da u sebi moramo stalno osećati radost, mir, sreću.
Istraživanja pokazuju da se teret mentalnih problema povećava za četvrtinu tokom praznične sezone, 40 odsto odraslih doživljava društvenu anksioznost na društvenim okupljanjima, a više od polovine prijavljuje da je tokom ovog perioda doživljavalo stres, osećaj usamljenosti, nezadovoljstvo i finansijske pritiske.
Na sreću, možemo da si pomognemo raznim strategijama da ovog puta izbegnemo teret praznika i olakšamo uživanje u lepim trenutcima. Istovremeno, treba naglasiti da je važno izabrati one veštine upravljanja stresom koje su nam smislene i korisne, ali nikako nije svrha ovog članka da nametne još jedan paket obaveza i doda nešto na ( već predugačak) spisak očekivanja i zahteva, koje smo sebi postavili za ovo vreme.
Ponekad možemo bolje da se brinemo o sebi, ponekad nam jednostavno ponestane vremena; takva je realnost razdoblja u kojem živimo. Ali više od krivice, samosaosećanja i nežnosti prema sebi i neke ohrabrujuće reči koje promrmljamo u sebi dok jurimo praznično okićenim gradom pomažu da se osećamo bolje.
Prilagođavanje i otpuštanje beskorisnih očekivanja
Najzamorniji i najnevidljiviji uzrok stresa koji nas drži pod kontrolom tokom praznika su upravo prevelika očekivanja o savršenim proslavama, poklonima, porodičnim okupljanjima i našem blagostanju.
Čak 62 odsto odraslih izjavilo je da tokom praznične sezone osećaju težinu očekivanja da će praznici biti „savršeni“, što često dovodi do stresa, srama, besa i razočaranja kada ova (obično izuzetno visoka i teško ostvariva) očekivanja nisu ispunjena.
Korak između idealne i svakodnevne stvarnosti dodatno je proširen medijskim slikama srećnih i složnih porodica, natkrivenim stolovima i gomilama uredno upakovanih poklona od kojih je nemoguće pobeći. Stoga je važno postaviti realne ciljeve, uzimajući u obzir naše ograničene zalihe vremena, energije i finansijskih resursa.
Adaptacija je ključna u suočavanju sa stresnim situacijama i negovanju naše otpornosti na njih. Pored realnih ciljeva, izuzetno je važno ograničiti sopstvena perfekcionistička očekivanja i dozvoliti sebi da ponekad stvari ne idu po planu (i to je sasvim u redu). Niko nije savršen, nepredvidljivost je zapravo jedina konstanta koju možemo očekivati. Pozitivan i pomalo nestašan pogled na stresne situacije često je najbolje sredstvo za smanjenje frustracije i omogućava nam da se bolje prilagodimo.
Kasno odmrznuto slavljeničko pečenje, koje ostaje sirovo u centru i nakon pečenja, može umesto toga da postane nova, zabavna porodična priča koju pričamo jedni drugima za stolom mnogo godina kasnije.
Hrana drugačije vrste
Sa prezauzetim rasporedom i gomilom obaveza, briga o sebi može brzo pasti u zadnji plan. U decembru će se mnogo više pisati o zdravoj hrani, prevelikim količinama masne hrane i strategijama za ograničavanje prazničnog prejedanja. Ako takve zapise obično prati osećanje krivice i neuspeha, ovoga puta u naslovu imamo u vidu drugačiju vrstu jela, koja je često manjkava i kada su stolovi prekriveni.
Setimo se stvari i aktivnosti koje nas obično hrane (a ne iscrpljuju) i dozvolimo sebi da odvojimo vreme za njih, koliko god male bile.
Fizička aktivnost, kontakt sa prijateljima i vreme za sebe najbolji su štit od stresa. Bilo da je u pitanju lagana šetnja prirodom, kafa sa prijateljem, čitanje omiljene knjige ili otkazivanje žurke u korist dobrog sna. Ako nemamo vremena ili mogućnosti da uradimo bilo šta od navedenog, hajde da napravimo deset dubokih trbušnih udaha i izdaha; studije pokazuju da je to dovoljno da se smiri reakcija organizma na stres.
Praznici dolaze sa puno obaveza i u redu je reći ne barem nekima od njih. Ne možemo udovoljiti svim ljudima sve vreme, važno je samo da se trudimo da ponekad i bar malo ugodimo sebi. Ne zaboravimo važnost dosade, nerada i nereda.
Čista jednostavnost
Uz obilje obaveza, kupovine, događaja i druženja, suština praznika se brzo može izgubiti.
Hajde da identifikujemo praznične aktivnosti koje su nama i našim najmilijima najvažnije i kojima se najviše radujemo i svesno im posvetimo više pažnje i energije. Najlepše uspomene na prošle praznike često su mali trenuci vezivanja koji ništa ne koštaju. Pečenje (doduše nesrećnih) kolačića sa porodicom, gledanje pada prvih pahuljica, zajednički film, poverljiv razgovor uz šoljicu čaja... Izbegnimo nebitne obaveze.
Stres često pojačava naše negativne misli i preterano fokusira našu pažnju na probleme i brige. Podsetimo se da ne možemo da rešimo sve probleme u datom trenutku i svesno usmerimo pažnju na pozitivne aspekte svake situacije. Ne možemo uvek uticati na stvari i događaje. Dugačak red na kasi nećemo skraćivati ljutim mlevenjem, ali vreme možemo iskoristiti za kratku vežbu zahvalnosti – nabrojimo tri stvari na kojima smo zahvalni ovde i sada.
