Odnosi utiču na naše mentalno i fizičko blagostanje
Naime, dobri odnosi jačaju u nama osećaj sigurnosti i predvidljivosti, što samo po sebi smiruje strah i pomaže nam da upravljamo anksioznošću. Rezultat je blagostanje, koje vraća osećaj nade, snage i kontrole. Životni izazovi tako postaju upravljivi, jer u sebi imamo moć koja je ojačana odnosima. Loši odnosi, s druge strane, izazivaju u nama upravo suprotno. Oni izazivaju slabost jer telo proizvodi visoke nivoe hormona stresa, što takođe slabi fizičko telo.
Svi smo suodgovorni za dobre odnose
Zdrava veza je širok pojam sa različitim definicijama, jer ono što vezu čini uspešnom zavisi od naših ličnih potreba. Takva opšta potreba za odnosom je da smo u njemu jednaki i da se poštujemo. Važno je da delimo slične stavove i da nas neko podrži kada nam je podrška potrebna. Odnose gradimo zajedno, tako da odgovor na pitanje koliko dobre odnose želimo leži u svakom od nas. Iznad svega je, dakle, pitanje šta smo spremni da uradimo sami.
Karakteristike zdravih odnosa
Iako ne postoji jedinstven odgovor na to kako stvoriti ili imati dobru vezu, postoje neke ključne kvalitete koje postoje u svakoj zdravoj interakciji. Razne studije su pokazale da odnose najčešće vidimo i ocenjujemo kao zdrave kada sadrže sledeće karakteristike.
1. Poverenje
Poverenje je verovatno jedna od najvažnijih karakteristika veze. Bez poverenja, nedostaju čvrsti temelji na kojima bi se gradila međusobna povezanost. Bez poverenja, stalno smo u neizvesnosti i neće nam biti prijatno i opušteno pored osobe.
2. U vezi se osećamo saslušano i ne plašimo se odbijanja.
Biti saslušan jednostavno znači „zagaziti u kožu drugog“. U vezama prečesto prebrzo zaključujemo šta nam druga osoba govori. Kao rezultat toga, nehotice prebrzo donosimo zaključke i, nažalost, namećemo svoje mišljenje. Kao rezultat toga, osećamo se neshvaćeno. Sluh, s druge strane, znači da osoba nastoji da sluša, oseća i bude empatična u razgovoru. Ovo nas čini svesnijim onoga što komuniciramo jedni drugima. Umesto da forsiramo sopstveno mišljenje, dajemo osobi do znanja da je prihvatamo i podržavamo.
3. Fleksibilnost i kompromis.
Ne možemo da budemo srećni u vezi kada osoba misli samo na sebe, uzimajući u obzir samo svoje mišljenje i želje. Takav stav donosi samo tugu, bes i frustraciju. Veza je zdrava kada uzmemo u obzir potrebe jedni drugih, iako nam ideja ili sugestija možda nisu najbliži. Time pokazujemo osobi da brinemo o njenim potrebama i da dajemo prostor zajedničkom ličnom razvoju i rastu.
4. Možemo biti ono što jesmo bez osude i osećaja uzdržanosti ili nelagodnosti.
Svi ponekad pogrešimo, desi nam se nepravda ili smo tužni, razočarani iz raznih razloga. Tada nam je najpotrebniji neko da nas smiri, da nam stavi do znanja da će nam uvek pomoći. Ovo dobro utiče na naše blagostanje. Zdrava veza to može. Kada nas druga osoba u takvom stanju vređa i kaže „Ah, preosetljivi ste“, „Samo vam se čini“, „Sami ste krivi“, „Zaslužili ste“, takav stav nije zdrav. To uključuje prezir i uvredu, a mi se osećamo neprijatno, postiđeno i osuđeno.
5. Osećamo se vredni, poštovani i cenjeni.
Dati drugom osećaj vrednosti, poštovanja i uvažavanja njega/nju je zaista lako. Počinje sa zahvalnošću koju redovno pokazujemo jedni drugima. To znači da se osećamo prijatno, opušteno jedno pored drugog, da često hvalimo osobu, izražavamo ono čemu se divimo o njoj i odvojimo vreme da je saslušamo. To je odnos u kome su naglašene pozitivne osobine jednih drugih, a ima mesta i za negativne. To je odnos u kome se osećamo ravnopravnim i u kome je ojačan osećaj dobrog samopoštovanja i samopouzdanja.
6. Kada dođe do sukoba, rešavamo ih bez negodovanja.
Odnosi bez sukoba ne postoje. Kada znamo da rešimo konflikt na način da se niko ne oseća posramljeno, inferiorno, nemoćno, poniženo, onda možemo reći da je odnos zasnovan na dobrim temeljima. Ako ne znamo da kontrolišemo sve što osećamo u trenucima sukoba, možemo sve negativno što osećamo da „istresemo“ u drugog. Cilj je da se kontrolišemo i da nikoga ne vređamo. Kada smo u stanju da to uradimo i osećamo se još više povezanim, shvaćenim i sigurnijim sa osobom nakon sukoba, onda možemo reći da je veza zdrava.
7. Iskreni smo jedni prema drugima.
U zdravoj vezi, moramo biti spremni da podelimo ono što osećamo i doživljavamo jedno pored drugog, bez varanja i provociranja. Ne možemo se sakriti iza laži i dvosmislenih izjava ako želimo da veza bude zdrava. Ako nismo u stanju da komuniciramo otvoreno i otvoreno, onda u vezi stvaramo osećaj da nešto krijemo i da se u takvoj vezi ne osećamo bezbedno. Iskrenost pomaže u izgradnji poverenja i poverenja jedno u drugo, što je ključno za zdravu osnovu odnosa.
8. Znamo i umemo da se izvinemo i prihvatimo odgovornost.
Preuzimanje odgovornosti znači prihvatanje sopstvenih nedostataka, grešaka, a možda i razloga koji stvaraju konflikt u vezi. Na ovaj način jačamo poverenje i pouzdanost u vezi. Činjenica da možemo preuzeti odgovornost za svoje postupke u vezi motiviše vezu da bude potpuno iskrena i ranjiva. Ovo podstiče otvorenu komunikaciju koja vodi do iskrenih i dubokih razgovora.
9. Znamo kako da postavimo svoja ograničenja
Zadržimo granice. Naime, granica se može definisati kao ono što smo spremni da prihvatimo u vezi. Ove granice predstavljaju naše vrednosti, očekivanja i ograničenja. Ovo je najlekovitije za svaku vezu. Zato je dobro zapitati se: „Da li je ova veza uopšte dobra za mene?“ Nisu sve veze zdrave i ponekad ćemo možda morati da odustanemo od toksične ili bolne veze. Odnosi su među najsloženijim i najtežim „komponentama“ naših života, ali su i među najzaslužnijima. Vreme i briga koje ulažemo u međuljudske odnose vredni su prednosti zdravih veza koje se stvaraju.
Odvojimo vreme za ljude koji su nam bliski.
Važno je jačati osobine koje su bitne za dobre odnose. Na taj način nastojimo da održimo i poboljšamo odnose. Iako se lako možemo uhvatiti u teret svakodnevnog života, neka nam postane navika da provodimo vreme negujući i štiteći svoje odnose sa ljudima koji su nam najvažniji. Da bismo održali međuljudske odnose, učimo da budemo otvoreni prema ljudima u našim životima. Dozvolimo sebi da budemo ranjivi. Potražimo prilike kada možemo da dozvolimo ljudima da nas realno upoznaju.
Drago Švajger mag. ZDT, osnivač i rukovodilac Centra za psihoterapiju, savetovanje i edukaciju Harmonizovani odnosi
